U onom trenu mira
između zalaska sunca
i paljenja ulične rasvjete
kad sam ušuškan u mrak
misli su mi jasne.
Jedino tada
misli su mi jasne.
Jedino tada
u njima jasno ocrtani su
tvoje lice, sa nosom od leda
tvoja kosa, boje moga sna
i desna nadlaktica tvoja
nježna i meka.
Jedino tada
sasvim je jasno
da nema nas.
Iz knjige: TMA I LUČ
Poezija i sve 