travka u parku, mrav na betonu
voćka što nije ti se dopala
sve to i više zgasnu i klonu
tik ispod tvoga stopala
bedra djeteta, oči u rosi
ženske i obrazi ispod njih
sve to i više masnice nosi
od tvojih ruku kvrgavih
zlo je u tebi, u tvojoj duši
dašće i gasi posljednje luči
praveći prostor pregustoj tmuši
tu dobro više neće ući
nekad kroz maglu, a nekad ti se
to jasno predoči, ko dva i dva:
za zlobu lijek je ne roditi se
i, eto, u tom mudrost je sva
Iz knjige: TMA I LUČ
Poezija i sve 